Ti si definitivno smisao mog života. Necu reći jedini, samo da izbegnem patetiku, ali kako god okreneš, ipak se sve vrti oko toga da tebe činim srećnim, da od tebe napravim normalnog čoveka. Čak i kad izgleda da nema nikakve veze jedno s drugim, ima. Itekako ima. Toliko me toga nervira, a ne mogu da promenim.

Crveni lak će se uvek skidati teškom mukom sa noktiju, snega nikad neće biti kad mu je vreme, za novogodišnju noć recimo, CD će uvek preskakati na baš „toj“ pesmi, koju tog momenta neizmerno želim da čujem. Oh, ali zato, koliko samo toga mogu da promenim, i hoću.

Nezgodno je , posve nezgodno, kad sve posivi, a bilo je u svim mogućim bojama, do pre neki dan, do pre neki sat. Ne znam da li ste i sami uočili, uvek si sam kad treba ponovo obojiti sivilo. Ne samo da si sam, nego kao da svi drugi rade na tome da ne bude samo sivo, vec crno. Tamno crno. Crno crno.

Boja bela

Za 63 puta 24, biće dve godine kako sam ti prvi put pogledala to malo slatko lice, kada sam shvatila da ćeš mi promeniti život, kada sam te s takvim strahom držala u rukama, i samo mislila „samo da mi ne ispadne, samo da ga ne znječim…“ i zamisli, nisam te zgnječila, nisi mi ispao. Čudo je priroda.

Boja crvena

Danas nije, ipak, puno drugačije. Danas te i dalje gledam i mislim „samo da ga ne ispustim“.Ne, to neće priroda od sebe sama. Glupost, kakvo čudo. Zašto ne može priroda da te nauči da se ne jede s poda, da se ne dira „domestos“, da se piški na nošu. Zato što treba da budes nalik meni, nama. Treba da imaš slične navike kao ja, kako bi me jednog dana izluđivao time.

Boja zelena

Treba da budeš lepo vaspitan, da budeš vredan, pametan, lep, prijatan i nezgodan i da voliš da si uvek u pravu i da ti licemeri idu na živce i da sve probaš, a da se drziš onoga sto najviše voliš. Da oćutiš kad nemaš dovoljno glup komentar na glupost, da se napraviš pametan kad si siguran da si pametniji…ili kako bi neko pametniji od nas rekao „da pokažeš sirovini da joj viri prazuluk iz dupeta“. Da ne pokušavaš da razgovaraš sa nekim dok nešto čita ili piše ili razgovara telefonom, da ne upadaš ljudima u reč, da ne misliš da ti je dozvoljeno da misliš da o svemu sve znaš, jer ne znaš i nikada neceš. Da se ne rugaš drugima, da ne osuđuješ nikoga, jer ne znaš kako je u tuđim cipelama. Da se ne smeješ tuđoj nesreći. Ne smeš to da radiš, uši ću da ti počupam. Nemoj biti nadmen, niti arogantan.  Ni previše skroman, znaš, to je čak i najgore. Jačaće svoje bedne ličnosti na tebi. Sve ćemo to da savladamo. Da budemo lepi, pametni, mentalno zdravi i u društvu prijatni.

Boja plava

Ja ću se dvadeset godina truditi da te što vise približim savršenstvu, da od tebe napravim čoveka. Onda će jedenog dana, u tvoj život, vrckajući, ušetati neka slatkica, trepnuće svojim namazanim trepavicama, napućiće mala ružičasta usta i opa-la, za dvadeset minuta, od tebe će napraviti kompletnog idiota. Neka je, nije poslednja, i neće svaka tako, ali ćeš ih pamtiti. Treba da ih voliš, da budu tvoje dame. Voli ih, poštuj, kakve god da su, jer si ih sam izabrao, koliko god da ne zaslužuju najbolje, nešto zaslužuju, a ne želiš da se ogrešiš o pravu. Zato sa svakom lepo, pa će te svaka pamtiti po dobru. Nijedna nije dovoljno loša da bi je joj rekao nešto ružno, da bi je povredio, da bi je udario. I ona je nečiji smisao života.

…

Boja ljubičasta

Ne želim ni tebi, ni sebi, da ne naučiš šta znači rešavati stvari na civilizovan način. Nisu ljudi gluvi, zato nema potrebe da galamiš. Neki će te slabije čuti, što glasnije budeš govorio. Zato govori tiho, ali ne nosi veliku motku. Ni to nije način. Ponesi veliki, lepi, ako je moguće, iskren osmeh i lepe reči. Iznenadićeš se.

Boja roza

Estetika nije samo za žene. Ništa nije lepo samo od sebe, neko je nešto uložio u to da bi ono postalo prijatno oku. Zato treba ceniti i ono što je samo lepo. Ne više od svega, jer je prolazno, ali onoliko koliko je to nečiji trud zavredio, biće više nego dovoljno. Zato što si muškarac, ne znači da ne treba da ti je lepo cveće. Makar u onoj meri da znaš, da se izboriš sa 8. martom, da znaš da šljokice na ružama izgledaju jeftino i ružno, da će ona malopre pomenuta slatkica „pasti na dupe“ i ako joj ubereš bele rade. Možda ne sve, ali žene se raduju cveću, ma kakvog da je porekla. I nije rođendan, 8. mart, Nova godina i tome slično, povod da im pokloniš cvet. One same su povod. Mada ako nikada ne usvojiš ovo, i pogrešni povodi biće bolji, nego da ih uopšte nema.

27.12.2008.