Monthly Archives: decembar 2017

Lovac na volim te i ja

Ja volim

Po hodnicima i sobama stoje naslagane kartonske kutije i koferi puni mog devojačkog života. Tata je svaku kutiju precizno zatvorio širokom selotejp trakom. Ustala sam previše rano. Ne mogu da spavam od uzbuđenja. Danas treba da dodje Ognjen sa kolegom koji vozi kombi u „Akva Beli“ da prenesemo moje stvari u naš novi stan. Na proleće planiramo venčanje.  Iako je Ognjen obećao veridbu, po svemu sudeći nećemo je imati. Ja se ipak nadam da sve to nije samo planiranje. Ma, ja sam ustvari sigurna, šta lupetam, baš sam srećna što imam Ogija.

Moj kraj i moja Marijana Gregoran ostaće , a ja sam odlučila da idem dalje. Nije mi žao što posle skoro pa tri decenije, napuštam deo grada u kome sam provela i detinjstvo i srednjoškolske dane. Klupu gde sam se prvi put poljubila i onu drugu gde sam pušila travu sa „ortacima iz kraja“. Ulicu na kojoj sam probdela celu jednu noć tumarajući sama kada sam kao pobegla od kuće zbog keca iz hemije. Kraj u kom me je mama držala za ruku dok smo šetale i jele „Rumenka“ i gde sam se, na neki način, oblikovala u sebe samu.

Tek je svanulo, mrak se još blago nazire na uglovima neba i na zgradama se polako pale svetla. Verovatno svetla u kuhinjama. Kuva se prva jutarnja kafa. Deluje kao da je užasno hladno, a prognoza je najavila topliji dan nego što je bio jučerašnji. Otvorila sam prozor i na brzinu gurnula glavu napolje, da bih bila sigurna kome treba da verujem, prognozi ili čuvenom, od skoro popularnom, „subjektivnom osećaju“. Definitivno je hladno. Na drugoj strani ulice, jedino što remeti tišinu tek rođenog dana, Damjan, moja prva simpatija. I druga, i četvrta i šesta, sedma, ne znam ni ja. Uvek je bio moja simpatija na neki način. Iako nikad nije bio više.

Damjan

Uvukla sam glavu nazad u stan i odlučila da ne zatvaram prozor dok on ne ubode ključ od ulaza i nestane u njemu. Prozori su nam prastari, škripe. Ne želim da mu privučem pažnju u ove sate, sigurno se odnekud vraća kući trešten.

Damjan je tri godine stariji od mene. Znamo se ceo život. Igrali smo se u istom dvorištu i išli u istu osnovnu školu. Imali smo par zajedničkih prijatelja, nabacivao mi je neke svoje drugove i ja sam njemu nabacivala neke svoje drugarice. Bilo je dana kada mi je bio super drug, i bilo je meseci i godina da se ne čujemo, pa čak i ne sretnemo, iako živimo praktično na minut jedno od drugoga. Nekada smo se simpatisali potajno. Nekada se ispovedali jedno drugom kao najbolji prijatelji, o „skotovima“ koji su mene povređivali i o „droljama“ koje su njega varale.

Damjan je gotovo uvek mislio da je nesrećno zaljubljen, a nikada nije ni imao pravu, ozbiljnu vezu. Njegova vesela, brižna majka je medicinski tehničar u „Olgi Dedijer“. Otac je, otkad znam za njega, radio u Moldaviji i dolazio samo tri puta godišnje u Beograd. Elena, mlađa sestra, lepotica, udala se i živi u Beču. Ima troje dece. Nikada nije otišao kod nje. Valjda da bi joj olakšao to što krije da joj je muž tamo u zatvoru. Damjan je bio odličan đak u osnovnoj. Igrao je fudbal, išao na opštinsko iz fizike, a kasnije u građevinskoj upao u neku ekipu koja je više vremena provodila van škole, nego u njoj. Probao je, na nagovor tadašnje devojke, da upiše faks sa tim svojim bednim prosekom, a kad mu nije pošlo za rukom iz prve, odustao je i počeo da radi u video klubu. Izdržao je dva i po meseca.

Simpatija

Elem, bio je moja prva simpatija. Kada sam krenula u prvi razred, posebno zadovoljstvo su mi predstavljali zajednički odlasci u školu. Obično smo ćutali, jer smo bili deca. Naša šetnja je zapravo, za njega bila moranje. Moja mama zamolila njegovu da me prati do škole bar prvo vreme. Ja sam uživala. Gledala sam krajem oka kako mu pramen svetle kose pada na pegavi nos, kako ga on vešto i nonšalantno oduva sa lica pritom napućivši mala bleda usta, kako nosi ruksak na jednom ramenu i kako su mu pertle ugurane u patiku, a ne zavezane kao nama krezubim klincima.

Kasnije, kada sam ja bila na pragu petog, a on osmog, na rođendanu moje komšinice Marije, koja je sa njim išla u razred, prvi put smo se poljubili „na blic“ jer je tako nalagala igra „masne fote“. On je žvakao žvaku i samo se osmehnuo kao da je sam Džejms Din, a ja sam celo to leto letela na krilima tog površnog poljupca.

Još neko vreme sam bila zanesena Damjanom,koji je tad vec napunio skoro dva metra. Po principu „daleko od očiju, daleko od srca“, njegov odlazak u srednju učinio je da primetim još po nekog nezrelog majmunčića u školskom. U srednjoj školi sam počela da čupam obrve, otkrila sam sjaj za usta i maskaru, u duksevima koji su veći od mene sam samo učila, a moje nepravilno izgovarano slovo „r“ shvatila sam kao super način da se izdvojim, a ne razlog da što manje govorim.

Damjan je visio po parkovima u kraju i često mi se javljao previše ljubazno. Imala sam par koraka do punoletstva kada smo se ponovo poljubili. Pozdravljao me je preko Marije i čak mi je poslao to leto razglednicu iz Sutomora. Mojoj mami se više nije dopadalo da me on prati bilo gde, govorila je kako je šteta, tako fin dečko, pametan i lep, a tako lenj i izgubljen. Da, bila je i ubeđena da se sigurno drogira. Smatrala je sve  to nedostatkom muškog autoriteta u kući i nije želela da se on muva oko mene.

On i dalje traga

Pre par meseci srela sam ga u pet popodne ispred trafike. Vidno alkoholisan. Izbečio svoje zelene oči u mene, promucao mi ime i zagrlio me kao da smo rod rođeni. Bilo mi ga je užasno žao. I dalje je bio nekako lep, onako visok i impozantan, iako se malo ugojio, iako je smrdeo na jeftine cigare i vinjak, čini mi se i zaplitao jezikom.

Samo sam ga pitala šta ima novo i šta radi, a uspeo je da mi kaže da je sišao po pljuge, da celu noć nije spavao, da se isprimao na neku ludilo igricu sa ratnim avionima na netu, da nema posao, al’ da neće ni da ga traži u ovoj smrdljivoj državi, da ga boli uvo za posao dok god ćale i šveca šalju pare da sakriju, ćale drugu porodicu u Kišinjevu, šveca muža kriminalca, da mu je keva više na poslu i kod ovog komšije što mu je žena umrla prošle godine,nego kući,  da ga je šutnula riba s kojom je bio dve nedelje, da on sad pati za njom, da smo mi žene užasne i bezosećajne, da se po stoti put oseća izdanim jer je voleo, a nije bio voljen, i ko zna šta još što sam zaboravila da spomenem.

Na kraju je pokrio usta, diskretno podrignuo, rekao mi pardon, što je sasvim u redu, a onda i da je pojeo neki sendvič sa nekom smrdljivom salamom, što i nije bilo neophodno da znam. Potapšao me po ramenu, pohvalio moj izgled i otišao da igra „onu ludilo“ igricu. Meni se javila potreba da zaplačem i osećala sam mučninu kao da sam ja pojela taj sendvič, a ne on.

Kasnije tog dana, u ulazu sretnem Mariju sa klincima. Ispitala me sve o Ognjenu i našim planovima.  Kad sam joj rekla da planiramo da počnemo da živimo zajedno, čestitala mi je na brzinu, jer je morala da trči za klincima i već smo okrenule leđa jedna drugoj kad sam doviknula za njom da sam srela Damjana.

„Jao, užas. Reci koji klošar…“

Nije on klošar, on je samo lovac na volim te.

25.03.2013.

 

Dan peti-kolač u tiganju (na dijeti), nemoguće?

Nemoguće

nemogućeNije nemoguće jesti slatkiše na dijeti. Eto, rekla sam. Već smo to apsolvirali i ne bih da dužim sa ubeđivanjem. Ono što je važno jeste da se uvek setiš one izreke za zlatnu sredinu. Na ozbiljnim, medicinskim ili takmičarskim dijetama, naravno da ćeš jesti ono što kaže lekar ili trener. U svim ostalim okolnostima, važno je biti umeren i slušati svoje telo.

Kako sam odredila sebi 31.12. tekuće godine,  za dan kada ću prekinuti sa keto režimom, dovijam se i razmaštavam, kako bih ugodila i režimu i svojim nepcima. Nemoguće tada postaje moguće.

Čokoladni mafini

Nisam sigurna da li sam ikada jela bilo kakve čokoladne mafine koji su bili sočniji i ukusniji. Pričam o svim mafinima ikada, ne samo o ovima bez belog brašna i belog šećera. Ovo se naprosto topi u ustima do neverice.

Sastojci :

  • dva cela jaja
  • puna kašika rastopljenog, kokosovog ulja
  • kašičica tečnog zaslađivača/stevije
  • 1 merica whey-a od čokolade
  • 2 pune kašike kokosovog proteina
  • 2 pune kašike kakaoa
  • 1 puna kašika kokosovog brašna
  • 1 puna kašika lanenog brašna
  • prstohvat cimeta
  • prstohvat soli
  • kašičica praška za pecivo/sode bikarbone
  • oko 100 ml vode
  • sirov badem, maline, kikiriki puter za dekoraciju

nemogućePriprema:

  1. Odvoji belanca od žumanaca. Belanca umuti u čvrst sneg i ostavi ih u frižideru.
  2. Žumanca umuti mikserom, što penastije, sa zaslađivačem i kokosovim uljem.
  3. Ukoliko imaš u kući i želiš da pojačaš proteinima mafine, dodaj protein iz surutke (poznatiji kao whey) od čokolade.
  4. Dodaj kokosov protein, laneno i kokosovo brašno i malo vode kako bi moglo da se meša.
  5. Ubaci so, cimet i promešaj.
  6. Na kraju dodaj prašak za pecivo ili sodu bikarbonu.
  7. Belanca iz frižidera ručno, lagano umešaj u prethodnu smesu.
  8. Rernu ugrejati na 180 stepeni.
  9. U silikonske kalupe sipati smesu do 3/4 kalupa. Za dodatno zadovoljstvo ubaci maline, sirov badem ili kašičicu kikiriki putera.
  10. Peći 7-8 minuta.
Šta smo pojeli?

nemoguće

 

Od ove smese, ja sam napravila sedam manjih mafina. Na neke sam dodala par malina, na druge kašičicu kikiriki putera, na treće nekoliko sirovih badema.

Svaki od sedam, bez tih dodataka ima sledeće nutritivne vrednosti :

  • 12 g proteina
  • 9 g masti
  • 4 g UH (od čega samo 0,5 g šećera)
  • 145 kalorija

Nisu ti poznati svi sastojci ili prosto nemaš sve od navedenog u kući, a ne znaš gde možeš da nabaviš? Stiže pomoć.

 

Svrha ovakvog recepta jeste da imamo niskokaloričan dezert, tako da, ne, ne možeš zameniti zaslađivač ili steviju medom, dekstrozom ili pu, pu, daleko bilo žutim šećerom (jednom prilikom pričaćemo i o tome). Danas gotovo svaka prodavnica zdrave hrane, pa čak i manji marketi (o super i hiper marketima da i ne govorimo), imaju u svom asortimanu bar jedan od ova dva proizvoda.

Laneno brašno i kokosov protein mogu se naći u malopre pomenutim prodavnicama zdrave hrane. Ne samo u boljim, jer viđala sam ove stvari i u totalno zabačenim i malešnim prodajnim objektima ovog tipa.

Što se tiče proteina iz surutke, njega možeš i izostaviti ukoliko ne poseduješ isti, a zameniti ga tako što ćeš dodati jednu kašiku kakao i proteina kokosa više.

Mislim da sam bila super detaljna, ali ako nisam, stojim na raspolaganju za sva dodatna pitanja.

 

 

 

Kad su cvetale višnje

Višnje u sosu

Koliko saznanja smo spremni da podnesemo? Postoji li granica u međuljudskim odnosima po pitanju tajni? Da li više cenimo iskrenost ili svoj mir neznalice? Da li više boli gorka istina u pravo vreme ili odstojala laž?

Znati puno o svakome, znači razočarati se češće nego što je to podnošljivo. Neznanje i zabluda, sa druge strane, ostavlja prostranstvo, čitave tundre na kojima će se rastrčati arktičke lisice sumnje i  leminzi mašte. Možda bi trebalo da postoje utvrđene granice na temu poznavanja intime i prošlosti bliskih ljudi. Decu treba, svakako zaštititi od stvari koje ih mogu naterati da prebrzo odrastu, koje im mogu ukrasti deo detinjstva, a roditelji, opet, ne treba da znaju svaki detalj detinjeg života, u granicama bezbednosti, to ne poričem. Eto, to mogu i smem da tvrdim. Prijatelji mogu znati sve, ako su zaista prijatelji, ali nije neophodno. Ljubavnici treba da znaju toliko da mogu da grade iskren i zdrav odnos. Kolege, po meni, isključivo ono što se tiče posla i vesele stranu života. Osim ako prerastanjem u prijatelje ne promene kategoriju.

Višnje u kolaču

Koliko puta smo za životua čuli nekoga da kaže kako ceni iskrenost, da je to osnov svakog odnosa koji gradi, da je to primarna osobina u izboru partnera i prijatelja? Koliko ljudi koji se dobro nose sa svakom istinom smo upoznali u tom istom životu? Kritika ili licemerno potvrđivanje? Kritiku dobro podnosimo tek od strane nekolicine ljudi, a ni tad nam nije baš pravo. U zavisnosti od toga koliko sujete hranimo, naravno. Nekome možda trenutno više odgovara lažni kompliment, pa makar se docnije sasuo u prah, jer nismo svi isti, ali smo svi negde prihvatili iskrenost kao apsolutno moranje, bilo da to zaista želimo, bilo da ni sami nismo spremni da istim uzvratimo.

Višnje u cvetu

Užasno je kad ti ljudi pljusnu neočekivanu istinu u lice. Jezivo, jer istina neretko boli, a bol se neminovno ispolji na licu,u glasu, a dželat sedi nasuprot nas i posmatra kako nas istina drobi. Ipak, dželat naš je hrabar, sedi pred nama, izgovara bolnu istinu i trpi posledice izgovorenog. Pustimo sad dželata da nakon svog hrabrog poduhvata ode da se odmori. Nek ustupi mesto kukavici. Ona sedi nasuprot nas, gleda nas u oči, i nema hrabrosti za istinu. Pokušaće da se izvuče, pa ako uspe, odlično, a ako ne, pretvoriće se takođe u dželata, ali ne ovog iz metafore, već pravog. Onog što ti se od njegovog prisustva okrene utroba, što ne znaš njegove reči kakve su, što svaki potez procenjuješ kroz oči nasankanog, što mu svaki gest provučeš kroz sito i odvajaš žito od kukolja.

Pustimo i potrebu da budemo sveznajući, pustimo i od društva nametnutu neophodnost iskrenosti, pa zaronimo u sebe. Zapitajmo se, ali iskreno, kad već o iskrenosti razmišljamo, da li je lepša kaldrma istine ili glatko, uglancano, granitno tlo laži na kome ćemo slomiti vrat kad tad.

Moja profesorka istorije iz srednje škole, Radmila Grozdanić, poznatija kao Grozda, govorila je : „Šta manje znaš, manje patiš“. Doduše, nikad nam nije rekla koliko patiš kad na kraju ipak saznaš.

05-04-2013

Dopunjeno danas uz „Srce je moje violina“ Lepe Lukić i „Još te nešto čini izuzetnom“ Miroslava Ilića.

Cvetam, bukvalno.

Rugala se ruga, pa postala druga-Suze su okej

Suze radosnice

Mama mog tate, baka Daka, bila je laka na suzama radosnicama. Ne samo venčanja i tako neki bitni dogadjaji, nego je baš sve moglo da izazove bujicu, samo dok je lepo. Zapravo, i ne sećam se da je plakala kad je nešto tužno. Kanda je imala samo tu jednu vrstu suza.

Donosim joj đačku knjižicu, dok sam još bila u osnovnoj, osam godina za redom. Ako računamo polugodišta, ukupno šesnaest puta je baka Daka pustila suzu nad mojim pet nula nula prosekom. Diploma za položen engleski, suze radosnice. Diploma za izuzetan uspeh na časovima likovnog i muzičkog, suze radosnice. Četvrto mesto u farbanju jaja, suze radosnice. Upis u srednju školu, suze radosnice. Mislim da je suza radosnica bilo i samo kad me vidi posle nekog dužeg vremena.

Na sreću moje nelagode kad ona zaplače od sreće, a na opštu žalost mojih (do tada) ponosnih roditelja, pubertet je desetkovao njene vesele suze. Kako su se hormoni sabrali, a indeks krenuo da se puni, eto sve jovo nanovo. Kako vidi indeks, a ona brizne u plač, uz neizbežno, veselo zakukavanje „joj sreće bakine“.

Unuka postaje majka. O-ou. Potop bokte, biblijskih razmera. Za saopštavanje, pa zatim za svaku sliku sa ultrazvuka, pa porođaj, pa prvi osmeh malog bića, pa njegov prvi korak, prva reč, a rođendane da i ne spominjem.

Meni je uvek bilo strašno neprijatno, plače baka zbog mene. Valjda sam mislila da suze nikako nisu dobre. Moj tata je to shvatio dosta rano, pa je pokušavao da ublaži tih milion neprijatnih momenata tako što bi rekao „maći, daj lavorče, poplaviće nas“. Ona se tada glasno, od srca nasmeje, nasmejem se ja za njom i tako do sledeće prilike, do sledeće radosti.

07.06.2013.

Danas je moj junior imao završnu priredbu u vrtiću. Od danas valjda, on je više đak prvak, nego predškolac. Dvadeset sedam malih, nasmejanih lica odgovorno je iznelo recitacije, predstavu i pesme koje su pripremali mesecima unazad. Složni, razigrani i lepi, priredili su svojim roditeljima, bakama, tetkama, sestricama i braći trenutke potpune sreće.  Pred sam kraj, zagrljeni i ozareni, zapevali su pesmu dirljivih reči, o ljubavi i zajedništvu, o prijateljstvu i detinjstvu, a ja sam pomislila na baku koje više nema da plače od radosti. Dvadesetsedam malih srca veselo je napustilo sobu za igru, trčeći svojima u zagrljaj. Uručili su brzinski svojim vaspitačicama improvizovane, ali od srca napravljene diplome zahvalnosti. Njima su krenule suze radosnice, a ja sam opet pomislila na baku.

Deset minuta unazad, obuzdavam vesele suze. Izbegavam da gledam u uplakanu vaspitačicu, jer znam sta sledi.

Lavorče.

Lavorče, poplaviću vas!

Dan četvrti – šta ako baš nikako, jer keto

Keto dijeta

Ukoliko se krećeš po teretanama u kojima ima vežbača koji su odmakli malo dalje od rekreativnog nivoa, znaš.

Ukoliko se poznajemo lično, takođe, znaš. Da, ja sam bar jednom godišnje na ovakvom režimu ishrane.

Ukoliko ne znaš, biću kratka. Ketogena (skraćeno i popularno ¨keto¨) dijeta je režim ishrane u kome se nivo unosa ugljenih hidrata smanjuje na minimum. Posledica ovakve ishrane jeste stvaranje ketogenih tela u organizmu (otud i ime) i primoravanje organizma da kao primarni izvor energije koristi slobodne masne kiseline, nastale iz razlaganja masti.

U normalnim prilikama, tvoje telo, kao primarni izvor energije koristi ugljene hidrate. Pirinač, testenina, krompir, ovsene pahuljice, voće, da ne nabrajam dalje. U ovom režimu, sve to leti iz ishrane. Organizam se prebacuje na drugi izvor energije. Ima raznih stepena rigoroznosti ketogene ishrane. Nekada je svedena na jaja, belo pileće meso, sirovo orašasto voće, maslinovo i kokosovo ulje i zeleno povrće. To bi bio, recimo, neki baš ekstreman oblik. Malo liberalnija ideja dozvoljava sve ono što kao namirnica nutritivno sadrži dobre masti i proteine, a ne sadrži ili sadrži minimalno ugljenih hidrata.

Ovakav režim ishrane pokazao se kao vrlo efikasan u skidanju masnih naslaga. Primenjuju ga i oni koji imaju neki vid intolerancije na određene namirnice ili sastav određenih proizvoda.  Svakako, kao i sve drugo na ovom svetu,  ima i svojih mana. Ukoliko sam te zainteresovala, možeš pisati meni sa željom da pišem još ili odgovorim na neko konkretno pitanje,  možeš pročačkati po netu ili se raspitati kod nekoga stručnijeg, ako misliš da ti je potrebno da saznaš više o ovoj temi.

Slatkiši i keto

Žao mi je. Sve što se nalazi u rafovima i frižiderima naših marketa mora da se zaboravi. U prodaji ne postoji apsolutno ništa slatko i istovremeno zaista ukusno što može zameniti keks, čokoladu ili sladoled kada se odlučite da pratite plan keto dijete.

Prvu ovakvu dijetu gurala sam bez slatkiša nekoliko nedelja. Ima taj jedan dan, kada isplanirano i odmereno unosiš hidrate. Tada može da ti se „desi“ i nešto od slatkiša. Postoje i tu određena pravila, o tome u nekom od sledećih pisanija. Taj dan dolazi na 7 do 10 dana, kod nekih i na više.  Šta u međuvremenu? U međuvremenu postaneš genije. Trep, trep.

keto

 

Meni konkretno, uopšte ne predstavlja problem da se odreknem pice, hleba, krompira ili pirinča. Mogla bih bez svega navedenog baš dugo. Situacija je dosta ozbiljnija po pitanju sladoleda, minjona i tufahija.  Meni je ozbiljan duševni bol odricanje od slatkog ukusa na nepcima. Ne, ne bih se ja vraćala ovom režimu ishrane kad mi treba reset da je sve tako crno (čitaj:slano).

 

 

Dakle, da vidimo šta je dozvoljeno. Smem kokosovo ulje, smem zaslađivač, smem badem i smem malo kakaoa. Smem i malo malina, jer na 100g, ove fine voćkice imaju negde oko desetak grama ugljenih hidrata. Ja sam upotrebila četiri manje ili drugim rečima, zanemarljiva cifra hidrata o kojoj ne vredi ni pisati.

 

Šta imamo na slici? Nazovimo ovo:

 

Keto čokolada

 

keto

Šta će ti biti potrebno?

  • 50 ml otopljenog kokosovog ulja
  • 100 g kakaoa
  • pola kašičice tečne stevie/zaslađivača
  • cimet na vrh kašičice
  • 4 sirova badema (doslovce)
  • 4 smrznute maline (takodje, doslovce)
  • silikonski kalup za praline (a i ne  mora)
  • 15 minuta strpljenja

 

Kako ćeš to napraviti?

keto

Otopljeno kokosovo ulje sjediniš mešanjem u glatku smesu sa steviom/zaslađivačem, dodajući postepeno kakao. Prstohvat cimeta (bibera ili čilija, ako voliš takve kombinacije), čisto radi egzotike, koja ti je preko potrebna u ovoj prehrambenoj monotoniji. Tu mirisnu, tečnu smesu razliješ po silikonskim modlicama ili papiru za pečenje, pospeš izlomljenim sirovim bademom i smrznutim malinama, pa staviš u zamrzivač na desetak minuta. Podrazumeva se da se mogu koristiti i drugi orašasti plodovi koji su ti pri ruci, a naravno i kombinacija više vrsta.

 

U planu mi je da probam ovaj dezert sa komadićima prepečene slanine, jer je to sad fešn jes, jes, jes. Sviđa mi se i ideja par zrna morske soli ušuškanih među pečene, izlomljene lešnike, jer slatkoću i aromu kakaoa pojačava trunka soli. Opšte poznata stvar kod sladokusaca, fun fact za početnike u kuhinji.

Jel da, previše je jednostavno? Ne vredi ni da pokušavam da ti opišem koja je ovo rasimfonija za čulo ukusa. Ne samo za mene koja nisam par dana okusila šećer, nego, ovo je zaista preukusno, majke mi moje.

Kad smo već kod majke, ona je kriva. Četvrti dan se stoički nosim sa režimom, kad eto nje, nosi doboš tortu. Uredno mi je odvojila meso jer sam rekla da neću jesti musaku od krompira, ali je donela tortu. Gledam ja doboš, gleda doboš mene, ali ova četiri dana neće „na doboš“ tek tako.

Činjenice

keto

 

Napravila sam osam ovih zalogajčića. Svaki od njih govori sto jezika. Svaki od njih prečica do raja. Svaki od njih :

  • oko 3 g proteina
  • blizu 4 g masti
  • mizernih 5 g UH (ugljenih hidrata)
  • negde oko 6o kalorija

 

 

 

Sve jasno, ja bih rekla. Samo ostaje da ne pojedeš sve odmah. Ne budi lenj/a, ovo je nešto što treba probati bez obzira na režim ishrane. Kad pogledaš šta je upakovana alternativa, shvatiš i koliko je zdravije. Vremenski, nema razlike, da li praviš ovaj dezert ili se obuvaš i odlaziš do prodavnice po mlečnu čokoladu.

Prijatno!

 

NEWSLETTER

PRIJAVI SE!

Prijavi se na moj newsletter i ja ti šaljem obaveštenje uvek kada objavim novi članak.