Saznanje imanje
U početku sam volela maj čak i više od februara. Onda je u maju 1999. deka Blažo umro na Dan pobede i jedno kratko vreme nisam volela maj. Sledećih nekoliko godina, maj je cvetao i mirisao jače nego pre te devedesetdevete i ja sam ga ponovo zavolela. Možda i više nego ranije. U međuvremenu sam zavolela ludo februar. Valjda sam zavolela sebe kako treba, pa samim tim i taj mesec u kom sam rođena. Da se ljubav potvrdi, pobrinuo se A. koji se rodio na samom izmaku istog meseca. Tri godine nakon njegovog rođenja, februar odvede najdalje mog taju. Oh, kako pomešana osećanja prema februaru. Avaj, tata je rođen u maju. Ni maj više nije samo dobar.
Evo me u 2019. kako volim i februar i maj. Prošli maj me obogatio za jedno saznanje. Jedno prelepo saznanje. Saznanje da će me sledeći februar po drugi put učiniti majkom. Iako kuma Dunja kaže da sam ja „pola žena, pola februar“, ja bih se zahvalila i maju.
Posebno onom tridesetom po redu.
Feferonama do saznanja
Nina mi je juče greškom stavila pavlaku, zelenu salatu i feferone na juneće ćevape. Trebalo je umesto feferona pečenu crvenu papriku u ulju sa belim lukom. Danas sam namerno ponovila taj obrok jer mi je prijao na moje veliko iznenađenje. Dva dana za redom jedem ljuto do suza? Na šta li me to podseća…
Ako me sećanje dobro služi, jerbo beše poprilično davno, ljuto mi se jelo tamo negde pre okruglo 12 godina, tik pre nego što je počelo da mi se gadi sve osim čizburgera iz Meka. Znam da nije nemoguće. Znam da nemam ni strpljenja da sačekam još koji dan ili barem jutro za prvi jutarnji, srednji mlaz. Na pauzi odlazim po saznanje.
Apoteka je blizu, a saznanje tako daleko.
Šta ti je život…
Dve tanke ljubičaste linije.
Sa time počinje.
I sa feferonama.
Bar kod mene.
Ostavite komentar