Pažnja, pažnja, ovce zasedaju

„Drage Ovce, molim vas za tišinu.

Okupile smo se danas ovde da pomognemo našoj prijateljici Lepavi u teškoj životnoj dilemi, zapravo trilemi. Kao najstarijoj, čast mi je da otvorim ovaj naš skup i ponudim vas čajem, kafom ili narandžastim alkoholnim napitkom koji je, naravno, donela Jefimija. “ – izgovorila je Milanka u jednom dahu.

Svake godine, bez unapred određenog termina, grupa ovaca, dugogodišnjih prijateljica, okupljala se da bi rešila neke probleme koji su u međuvremenu nastali ili jednostavno da bi se dobro ispričale. Ove godine, grupa je sazvana vanredno zbog isto tako vanredne situacije.

Lepava

Centralna ličnost naše priče je mala, simpatična ovca krupnih očiju i meke vune. Malo bleji, ali je uvek bila omiljena u stadu. Lepava je dobrodušna ovčica, koja je uvek spremna svima da pomogne, možda i malo naivna. Lepava nije slučajno dobila takvo ime. Bila je najlepše jagnje kada se rodila i ostala isto tako lepa do dana današnjeg. Redovno ide na jogu, pase samo najfinije travke, a vodu pije isključivo sa planinskog izvora. Ona čita Dostojevskog i Hesea, voli šah i plaši se letenja.

Jefimija

Jefimija je Lepavina prijateljica iz Liceja. Ona je crna ovca. Ona je jedina crna ovca u ovoj grupi. Ona je i zaista „crna ovca“ ove grupe. Jefimija je krupna, pomalo nespretna ovca, dubokog glasa i vrlo gromkog smeha. Iako na prvi pogled deluje grubo, to je samo njena spoljašnjost. U dubini duše, ona je nežna i vrlo osećajna ovca. Jefimija nikada ne bi povredila niti jedno živo biće. Voli izlaske, glasnu muziku, koktele i spavanje do podne. Obožava sudoku i nada se pravoj ljubavi.

Milanka

Duplo starija od svih ostalih ovaca iz grupe. Milanka je Lepavu upoznala na kursu dekupaža. Ona je dosta kompleksna ovca, željna prijateljstva i priznanja od strane drugih. Vrlo je sklona pametovanju i neargumentovanom nabeđivanju sa drugim ovcama iz grupe, a njene mane i loše strane vide svi osim male Lepave. Povrh svega, ona je ipak dosta duhovita, a ukoliko je raspoložena zna da bude od velike pomoći. Pamti sve važne i nevažne datume, velike stvari i najsitnije detalje, imena i brojeve telefona i gomilu drugih nepotrebnih podataka. Od Milanke se može očekivati malo neprijatnog bockanja i podbadanja, u svakom trenutku. Njene godine ne dozvoljavaju da se po lepoti poredi sa ostalim ovcama, ali sve i da je ubacimo u neku vremensku mašinu, i dalje bi bila najmanje privlačna ovca od svih.

„O čemu se radi draga moja?“ – upitala je Jefimija.

„Ne mogu da se odlučim.“ – pokunjeno je odgovorila Lepava.

„Po kom pitanju?“ – upade u razgovor Dušanka.

„Po pitanju ovna.“ – iako nepozvana, odgovorila je Milanka.

„O bogo moj“ – uzdahnu Dušanka, „još jedna kosmopolitan tema.“

Dušanka

Lepavina prijateljica iz Jagnjeće škole. Ona voli modu i operu, voli suši i pozorište, voli skupe pašnjake i uvek očijuka sa čobančićima. Ponekad i sa ovčarskim psima. Da bi ironija bila veća, Dušanka je već godinama srećno udata i tvrdi da ključ njene bračne sreće, leži upravo u toj nesputanosti i osećaju slobode. Ima jedno jagnje, a nada se i drugom. Vitka, zgodnih nožica i elegantnog hoda, sa manirima prave ovce, Dušanka može odati utisak nezainteresovane, ponekad neduhovite ili čak dosta konzervativne ovčice, ipak to bi bio sasvim pogrešan utisak. Na njihovim okupljanjima, neki od najradikalnijih stavova dolazili su baš iz njene blejalice. Sama Jefimija, umela je da bude šokirana, čak.

…

Već duže vreme, računajući u godinama, Lepava je gajila nežna osećanja prema jednom ovniću. Iako je ona potpuno drugačije doživljavala situaciju, situacija je zapravo bila takva da su se njihova nežna osećanja u kontinuitetu mimoilazila. Kada bi „bacila oko na njega“ on je bio zauzet pametnijim poslom ili trenutno zagledan u neku desetu ovcu. Kada bi on naime, shvatio Lepavine signale, ona je već bila na samom kraju još jedne faze u kojoj ga prevazilazi i pokušava da krene dalje. Tako u krug. Dok je Lepava smatrala da on nije njena idealna polovina, Milanka je mislila da je po ovom pitanju potrebna istrajnost, a Jefimija opet, da to nije prava ljubav i da je u pitanju čisto gubljenje vremena.

Ovom ovniću, suprotstavile su još jednog mlađanog ovna, koji je za Lepavom bio potpuno lud, u toj meri da Lepava nije mogla podjednako ludovati za njim. Čitavoj grupi bio je veoma  drag, pa su najčešće navijale za njega, smatrajući da bi njihova uzajamna ljubav dozvolila konačno neke nove teme na njihovim sastancima, kako bi se odmorile od Lepavinih ljubavnih lavirinata.

Iznenada, da bi lavirint postao zamršeniji, odnekud se pojavio još jedan zgodni ovnić, slatkorečiv, šarmantan i obrazovan, na koga nijedna od njih nije bila imuna. On se baš u Lepavu zagledao. Trudeći se da sačuva svoj obraz, lomatao se oko Lepave i upinjao iz petnih žila da je osvoji i Lepava beše osvojena, ali nesigurna u svoj izbor.

K’o Amer i Rus

„Ja sam za to da im lupamo pluseve i minuseve. Pa po prostoj logici, onaj sa najviše pluseva je najbolji izbor. To ne može biti pogrešan način.“ – predlagala je Dušanka.

„Ali šta ako se oni svi trude da ostave što pozitivniji utisak, pa njihove vrline, tj. tvoji takozvani plusevi, nakon nekog vremena samo ispare?“ – bila je zabrinuta mala Lepava.

„Ništa Lepa, onda ti ne gine samoća puna dilema.“ – nestrpljivo joj odbrusi Dušanka.

„Duška, vrlo si surova, uzmi malo čaja i keksića.“ – pokušala je Genoveva da umiri Dušanku.

„Jefimija, ne misli ona valjda zaista tako?“ – trepnu mala Lepava gledajući u Jefimiju.

„Ma, ona nema pojma koliko je teško naći pravu ljubav, pošto je ona imala više sreće nego bilo koja ovca na planeti.“ – odgovorila joj je Jefimija.

„Ih, baš nam se ona usrećila. Ovaj njen malo, malo pa iza brda.“ – promumla Milanka, u svom prepoznatljivom stilu.

„O, Milanka, ja sam se već zabrinula da si bolesna. Srećom, sve je u redu, i dalje si zajedljiva kao što smo navikli.“ – odbrusi joj Dušanka, veštački se nacerivši.

„Dobro, vas dve, nije to cilj okupljanja,“ – javi se Jefimija, „ja se ustvari slažem sa Dušankom, ne može da šteti taj metod plusića i minusića, daj da probamo.“

Genoveva

Još jedna ovca lepotica. Tako meka vuna, tako umiljate oči, tako lagan hod, miris opojnog poljskog cveća, koji je ostajao putem njenog razdraganog skakutanja. Zaljubljena u proleće, u sve životinje sa farme, u svaki kamen i stablo svog rodnog kraja. Bilo bi grubo reći da je Genoveva malo tupava, ali istina je da je najsporije kapirala od svih ovaca, a nekada je čak zahtevala i dodatna objašnjenja i višestruka ponavljanja. Genoveva i Lepava su najbolje prijateljice od detinjstva. Niko nije uspevao da nasmeje Genovevu kao Lepava, niti je Lepava mogla da donese bilo kakvu tešku odluku, a da se pre toga ne konsultuje sa Genovevom.

Na gotovs

Ovce razmeniše međusobno par pogleda i odluka o primeni Dušankinog sistema je jednoglasno prihvaćena. Srkunuše po gutljaj kafe, čaja ili punča, neke od njih smotaše cigaretu od nane i dogovoriše se da Dušanka uzme list i olovku i počne da beleži zajednička zapažanja u vidu pluseva i minusa.

U prvih par minuta, mane i vrline, plusevi i minusi, prednosti i mane pljuštali su sa svih strana tako da Dušanka nije mogla da postigne da ih razvrsta na ovniće, a u nekim situacijama nije bila sigurna ni u to da li su određene osobine ostale ovce smatrale dobrim ili lošim. Nastao je opšti metež, ponegde je počelo i da varniči i Duška iznervirano zviznu, kao kočijaš, ne bi li umirila prijateljice i dobila trenutak njihove pažnju. Kada su je razrogačenih očiju i poluotvorenih usta, jer su taman zaustile da još nešto izbleje, sve četiri pogledale, ona se izbeči u njih upitno, šireći prednja kopita, a zatim mašući papirom, kako bi im pokazala nemoć u pogledu hvatanja njihovih misli po livadi.

„Izvini, zanele smo se. Naravno da ne možeš da pohvataš sve.“ – oborenih okica reče Lepava.

„Pa kad je spora kao puž, a misli joj iza brda.“ – gricnu Milanka.

Dušanka zaškilji očima u Milanku, koja se sva istopi naprasno, trepćući i uvijajući se na panju.

„Okej, hoćeš ti da pišeš, zla babo?“

Milanka odglumi šokiranost širom otvorivši usta i spuštajući olabavljeno kopito na grudi, kao da tim gestom pita

„Ja zla?“

Zatim shvativši da je možda malo preterala, izvini se Dušanki i reče da se neće ponoviti i da treba da nastave sa započetim poslom.

…

Dušanka se prihvatila ponovo papira sa tabelom tri puta dva, a zatim izložila plan glasanja. Svaka ovca će, po redosledu sedenja, s leva na desno, dobiti priliku da kaže o svakom ovniću nešto što smatra njegovom dobrom i nešto što smatra njegovom lošom stranom, a ukoliko se kasnije seti još nečega, sačekaće da ovca koja trenutno ima reč završi, pa da to doda. Sve su se složile, a Lepava je prosto bila previše uzbudjena tom dobrom organizacijom, pa je na momente izgledala kao da više nema nikakvih problema.

Jedna po jedna, nizale su svoja mišljenja ushićene ovce, Dušanka je beležila i beležila, čak je morala da okrene i drugu stranu lista, a onda kada su posle višesatnog aneksiranja i ispravljanja, zaključile da više ništa ne može da se kaže, Dušanka objavi da sledi najzanimljiviji deo ovog njihovog sastanka.

Finale

Lepava i Genoveva ispustiše istovremeno dubok uzdah olakšanja, pa se tome i nasmejaše, a i na ostalim ovcama moglo se primetiti lagano opuštanje mišića, radost zbog obavljenog posla i zbog činjenice da su sigurno bar malo pomogle prijateljici. Sada su sve iščekivale sa nestrpljenjem, da Dušanka sabere i naglas pročita rezultat njihovog truda.

„Znate šta, ja moram iza žbuna, da piškim, i ne želim da pamtim ovaj važan momenat po ružnom osećaju bešike prepune Jefimijinog punča.“ reče Dušanka.

Niko od toga nije imao potrebu da pravi problem, pa čak ni Milanka, jer šta je značio još jedan minut, ili dva, naspram ovih par sati diskusije i razglabanja.

Dušanka spusti list i pisaljku na panj, i užurbano odskakuta iza najbližeg žbuna.

Iznenadan nalet jesenjeg vetra, podignu u svoj kovitlac Dušankin papir i odnese ga, na oči zabezeknutih ovaca, isprva par metara dalje, a zatim i do obližnjeg proplanka, gde se sunovrati u provaliju sa suvim lišćem, vetrovim saputnicima. Ovce se pogledaše i ostaše skamenjene u tišini.

…

Sada negde tamo, neko gleda u naše plus-minus papire i zna ko je naša idealna polovina.

Bilo bi super jednostavno da nam dostavi taj važan dokument poštom ili mejlom.

Ali to nije život. Život ne treba da bude prost. To nije zanimljivo.

 

 

27.03.2013.

Beograd