Ko zna zna, ko ne zna – dva
Ko zna zna Kako da vam to kažem? Niko ne
Ko zna zna Kako da vam to kažem? Niko ne
Osmi pesak, čuj mene pesak, mart Ja sebe neskromno ne
Deja Vu Rahela užasno kašlje par nedelja unazad. Nisam u
Elizabeta nije naše ime-tip a Dvoje zaljubljenih ljudi svojevremeno, čekajući
Ja volim Po hodnicima i sobama stoje naslagane kartonske kutije
Životinje su lepe. Sunce je lepo. More je prelepo. Neki
Dogodi se ponekad nešto, sitno, ni blizu bitno, pa poželim da uzmem jedan ruksak, spakujem u njega ono najvrednije, najvažnije, odem i živim ponovo. Sjebano je to što mi za najvažnije nije dovoljan ni kamion, a ne jedan ruksak. Gde može u ruksak da stane jedan mali koji više nije mali? Gde može u ruksak da stane cela ona i sve njene brige i izmišljeni problemi?
Jaja Nije baš cik zore. Kasnim sa doručkom. Ne zato
Uvek. Puno. Postoje dve stvari koje me zaista čine slabom.
Nije ovo ništa drugo do samosažaljenja, ali kako već dugo