Jaja

Nije baš cik zore. Kasnim sa doručkom. Ne zato što ne stižem ili nemam šta da pojedem, već zato što sam dan ranije u ponoć pojela što sad ne smem naglas ni da izgovorim.

Duga je priča o tome zašto ja svako jutro jedem jaja. Nemamo sad vremena za to. Poenta je da jedem jaja. Svako jutro. Nekad tri, nekad četiri, nekada čak i pet. Nekada izbacujem žumanca, a nekad ih ostavim. Zašto? To je takođe preopširna priča.

Nekada su na oko, nekada su kuvana, a nekada su kajgana. Ima dana i kad ih pretvorim u sladak obrok. Ovo je već lako objasniti. Koliko god da volite jaja, jednom će vam dosaditi način na koji ih spremate, pa potom jedete.

Danas imam tri komada. Kuvana. Tvrdo kuvana. 007.

Šta je najdosadnije kod kuvanih jaja? Oljuštiti ih.

Kao skapirala sam fazon, kucnes jaje o ravnu i čvrstu površinu, pa ga dlanom kao oklagijom valjaš pod blagim pritiskom ruke, dok ne napravi pun krug. Tako se, navodno lakše ljušti.

Šta znam, i ne baš. Jedno da, drugo se već opire.

Onda shvatim nešto mnogo važnije od toga kako se ljušte tvrdo kuvana jaja.

Ljudi

Ljudi. Ljudi se ne ponašaju isto, bez obzira koliko ih ti ravnopravno tretirao.

Imaš one koje tako nežno pritisneš dlanom, da ne može nežnije, ali čim pokušaš da skineš ljusku sa njih, da dođeš do njihove meke unutrašnjosti, ona ljuska počinje da se kruni i truni, da ti se lepi za prste, delom i za njihovu mekoću, pa se nerviraš, pa se stvari odvijaju još teže, pa ljuska počinje da povlači i njihovu meku, belu unutrašnjost, pa dođeš do samog srca, ali je okolo nastao jeziv haos i sve to ni na šta ne liči, pa vrlo često uzmeš i zafrljačiš u smeće, jer zapravo to što je ostalo je ništa.

Imaš one druge, koje isto tako nežno, možda čak i nemarnije pritisneš dlanom, pa nađeš sitnu rupicu u ljusci, povučeš lagano, a ljuska u jednom komadu otpadne, ostavljajući iza sebe glatku, meku površ njihove unutrašnjosti. Na prstima nema ni traga nereda, gledaš u savršen oblik, savršene čiste, bele boje, bez ijedne neravnine.

O čemu se radi?

Iz iste su kutije. U istoj vodi i šerpi, na istoj temperaturi, isti broj minuta.

Isti dlan ih je pritisnuo.

Ipak, nije ništa isto.

Jednostavno je,  nismo svi isti.

Što ranije shvatiš da nije samo do tvog dlana, već i do ljuske o kojoj ne znaš ništa, to će ti biti lepši i veseliji doručak.