Elizabeta, poker i blekdžek
Elizabeta nije naše ime-tip a Dvoje zaljubljenih ljudi svojevremeno, čekajući
Elizabeta nije naše ime-tip a Dvoje zaljubljenih ljudi svojevremeno, čekajući
Ja volim Po hodnicima i sobama stoje naslagane kartonske kutije
Volim Kada ugledam citat, ciničan u perfektnoj meri, iskopam iznošenu
Ti si definitivno smisao mog života. Necu reći jedini, samo
Zadržava dah, dok najblažim stiskom hvata kvaku na vratima njegove sobe. Laganim pritiskom na dole i jedva osetnim povlačenjem prema sebi
Dogodi se ponekad nešto, sitno, ni blizu bitno, pa poželim da uzmem jedan ruksak, spakujem u njega ono najvrednije, najvažnije, odem i živim ponovo. Sjebano je to što mi za najvažnije nije dovoljan ni kamion, a ne jedan ruksak. Gde može u ruksak da stane jedan mali koji više nije mali? Gde može u ruksak da stane cela ona i sve njene brige i izmišljeni problemi?
Jaja Nije baš cik zore. Kasnim sa doručkom. Ne zato
Uvek. Puno. Postoje dve stvari koje me zaista čine slabom.
Nije ovo ništa drugo do samosažaljenja, ali kako već dugo
Potpuno je u skladu sa logikom da sam sve tvoje,