Utorak

Šta je drugačije uradila taj dan? Ustala je na vreme i završila sve na vreme. Na vreme je krenula na posao. Napravila se mudra i otišla na stanicu koja je malo više udaljena od njene kuće, ali na kojoj staje više autobusa koji joj odgovaraju. Kupila je i kartu za autobus jer joj tog dana nije bilo do zveranja po stanici i glumatanja kako baš na sledećoj izlazi da se ne bi blamirala ako je kontrola uhvati bez karte.

Ima sasvim dovoljno vremena da zapali cigaretu, čak i po cenu da propusti jedan autobus. Kada je podigla pogled sa plamena koji je zahvatio vrh tankog, belog papira i duvana, ugleda njega. On je gleda. Na prvi pogled, ne čini joj se vredan zagledanja, a nije joj ni prijatno da ga odmerava nakon što je on odmerio nju. On se okreće leđima dok razgovara telefonom i ona grabi priliku da ga pogleda malo detaljnije.

Diskretno, molim te

Ima simpatičnu glavu, male, priljubljene uši, tamnu kosu. U nekakvom je opušteno poslovnom maniru – ima teget pantalone, nešto između patika i cipela, upadljivo dobar sivi sako i nosi nekakvu torbu. Visok je, a ona voli kad je muškarac visok. Ramena su mu šira od bokova. Hvala bogu, pomisli. Ništa strašnije od uskih ramena i velike zadnjice na muškarcu.

Uhvatila je još nekoliko puta njegov pogled pre nego što je na stanicu pristigao autobus koji je čekala. Taman što se unela u razgledanje i počela da se zabavlja, a zabava će se završiti. Onda shvata, on ispred nje ulazi u taj isti autobus. Kada se vrata autobusa zatvore, a on okrene da pogleda u nju na stanici, ona uhvati njegov iznenađen pogled. Drago mu je što su u istom autobusu, što stoje na manje od metar jedno od drugog.

Između njih je samo jedan stariji čovek. On i dalje razgovara na telefon, dok ona na svom pušta muziku i gura malene, narandžaste slušalice u uši. Pušta Emeli Sande i letimično baca pogled u njegovom smeru. Pogledi su im se okrznuli još nekoliko puta. Dok ona gleda ispred sebe, oseti njegove živahne, smeđe oči na svom licu. Dok on gleda prema vratima, ona posmatra njegove šake, prste i sat. Dopada joj se.

Sad ili ne

Iako je maločas razmišljala kako je ovo sve smešno i kako će kroz par minuta i nekoliko stanica dalje neko od njih izaći i sve će se okončati, sada na čudan način počinje da strahuje zbog toga. On može izači već na sledećoj i verovatnoća da će se nekada, negde, ponovo sresti, gotovo je nikakva. Okreće glavu ka njemu i podiže pogled u nameri da presretne njegov. Kada se to dogodi, nasmeje mu se stidljivo, ali sa jasnom porukom.

Nemoj izaći iz autobusa i nestati. 

Uzvratio joj je pogled, zatim brzo izvadio telefon iz džepa sivog sakoa i  panično počeo da kucka nešto na njemu. Stariji čovek koji je stajao između njih izlazi iz autobusa i on se primakne jedan korak ka njoj, pružajući joj svoj telefon. Sada je malo manje smela, sad joj se blago vrti u glavi. Kao kroz izmaglicu čita reči na ekranu i potpuno spetljano upisuje svoje ime i broj telefona.

Aleksandar se još nije javio.

Lujka je garant pogrešno upisala broj.