Miris leta u odlasku

Jutros sam na sebe morala da navučem : potkošulju, majicu, donji deo trenerke, čarape koje ne otkrivaju zglobove, duks i prsluk. Sve to, samo da bih otišla da kupim cigarete. Kako sam kratkovida, ponela sam i kišobran, jer mi se učinilo da i dalje pada kiša. Nije bilo ljudskih bića na vidiku da mi (ne)nošenjem kišobrana ukažu na isto. Kakav preokret u odnosu na krpasto ‘aljinče i japanke.

Bez preterivanja, na tri sekunde sam osetila miris mokre zemlje, isti kao onaj koji pamtim sa primorja. Prekratke tri sekunde. Lepo je kad miris vrati lepo u sećanje. Beograd više ne miriše. Ni na šta. Beograd je toliko zauzet radom, odlaskom i povratkom sa rada, proizvodnjom i potrošnjom i on više ne može da postigne da miriše. Tužno je to. Imam lipu ispred prozora, a gotovo da ne mogu da osetim taj miris kad cveta. Imam od kiše vlažnu zemlju u poznom septembru, ali sam jedva uspela da ukradem malo podsećanja na detinjstvo. Samo mirišu pekare i sagorevanje goriva, samo miriše rad. Željna sam da grad miriše na sreću, uspomene iz detinjstva, ljubav i život. Ja volim da zamiriše nešto, da podseti na nešto drugo, da zaboli ako treba, samo da se osetim živom. Kako se osećaš kada miris ne osećaš? Kako se sećaš? Da li lakše zaboravljaš?

Zadnje sedište automobila. Leto i otvoren prozor. Vozač pali cigaretu. Taj miris, to je vožnja kroz kanjon Morače. Ja imam manje od 10 godina i moj tata je moj heroj. Malo pakovanje vlažnih maramica, plave boje sa slikom mečeta u pelenama. Otvorim samolepljivu traku i gurnem nos u prorez. To je februar 2007. godine i ja sam upravo ugasila cigaretu u toaletu porodilišta pokušavajući da suzbijem tremu pred prvi susret sa svojim sinom. Plaši me činjenica da jednog dana te maramice mogu da nestanu iz prodaje. Pita od jabuka sa dosta cimeta. Dečija bolnica „Olga Dedijer“. Imam upalu oba plućna krila i moja mama je daleko. Cimet bez pite od jabuka. Uh. Izbegavam da guram nos u cimet.

Miris kraja

Sutra je prvi dan jeseni. Sad će, hteo – ne hteo, Beograd da zamiriše na pečene paprike. To je u redu. To je bolje od cimeta. Paprike su jesen, a jesen nosi kišu. Kiša pere ulice. Opraće leto sa njih. Ne pere ljude, ali opraće cimet. Nadam se.