Dok spava grad

Ne zvoni alarm. Budim se okvirno desetak minuta pre ili posle tog vremena koje je nekad bilo upisano u budilniku telefona. Budim se jer sam spavala dovoljno i dobro. Stan je topao i miriše na vanilice. Na trpezerijskom stolu obična staklena flaša sa širim grlom, a u njoj najlepše, a jeftino cveće sa pijace. Zimsko sunce tek ovlaš je okrznulo prozore dnevne sobe. Još uvek sanjiva, slučajno kucnem džezvom za kafu o slavinu. U svojoj sobi, promeškolji se moje dete. Okrene se na drugu stranu, povuče na sebe pokrivač koji je zbacio u toku noći i nastavi da spava mirno. Pri dnu kreveta, na njegovim stopalima spava Drki. Muk zimskog jutra remeti samo klokotanje vode u džezvi. Kafa se meša sa nepostojećim vanilicama. Sednem da pišem o sreći.

On se budi i jedemo jaja na oko. On sa šunkom, ja sa slaninom. Drki gleda svojim buljavim očima u nas, oblizuje se i zanemaruje to što mu se silno piški.  Pakujem torbu za posao i trening, dok on u školski ruksak sprema svoje knjige. U papirnu kesicu pakujem mu sendvič. Sipam Drkiju svežu vodu. Dodajem još dve plastične posudice sa hranom u svoju već pretešku torbu. Vraćaju se iz šetnje i vreme je da ubedimo Drkija da ćemo se, kao i svakog drugog dana, vratiti kući i da mu nekom podvalom odvučemo pažnju i iskrademo se iz stana.

Posle dva ležeća, zaustavljam auto, ljubim ga u još uvek dečiji obraz, koji još uvek miriše na napolitanke i poželim mu dobar dan u školi. On mi uzvraća poljubac i pita da li posle treninga možemo u bioskop. Potvrdno mu odgovorim, a on mi kaže : „Volim te, Šnackana!“ Bulevar Nikole Tesle je pust i prohodan. Senke drveća se maze sa asfaltom, a sa zvučnika, kroz blagi šum, ide Road to Mandalay. Sa lakoćom nalazim parking.

Budjenje

Imam puno posla, ali sve ide po planu. Osmehujem se nasmejanim ljudima. Osmehujem se ljudima koji nisu nasmejani, a oni se postide svoje mrzovolje, pa se i oni nasmeju. Iz obližnjeg školskog dvorišta dopire graja dece koja su na velikom odmoru. Za par dana je rođendan koleginici, pa se domunđavamo čime da je iznenadimo i radujemo se parčetu torte na taj dan. Bliži se kraj radnog vremena i srce mi poskakuje jer idem na trening.

Lagana šetnja do teretane, proveravam da li je dan u školi bio zaista dobar i da li je Drki išao drugi put u šetnju. Sve je u redu. Novi nalet energije jer imam veliko i dobro dete na koje mogu da se oslonim. Opet osmeh i nasmejanima i namrštenima, opet sve po planu. Wi-fi radi perfektno i biram muziku za trening. Slušalice mi ne ispadaju, sve sprave su slobodne i ništa mi nije teško, a svaki pokret osećam gde treba. Iz veselog pod-prostora teretane, dopire miris ovsenih palačinki sa medom i suvim grožđem. Ok, ne oseća se med i suvo grožđe, ali ja znam da su sa medom i suvim grožđem jer mene čekaju. Širok osmeh i mah sa velikih stepenica. Sve je u redu. Sve radi kao mehanizam švajcarskog sata.

Red i mir

Dok ulazim u auto, mama me zove da mi kaže da je tekst od jutros sjajan i da nam je skuvala ručak za sutra. Po običaju se raspričala o svemu i svačemu. Ja već vozim, pa pokušavam da joj to saopštim tako da ne budem gruba.  Nakon trećeg puta, prihvata da nastavimo razgovor kad stignem kući. Ulazim u stan. Drki hrče. Junior igra neku igricu. Završio je sa domaćim i učenjem, ali je čekao mene da ručamo zajedno. Lupkanje šerpe prekida Drkijevo hrkanje i za tili čas, šašavi Francuz opet bulji sa crvene staze u pravcu iz kog dopire miris hrane. Kada bi jeo koliko želi, taj pas bi imao sto kila. Sapliće me na putu do frižidera i počinje da trči kao sumanut u krug po dnevnoj sobi, neartikulisano grokćući. Nabasa na svoju krpenu loptu u toj jurnjavi, zaboravlja na hranu i odlučuje da se posveti njenom uništenju.

Odlaze treći put u šetnju, ovaj put u pratnji drugara iz razreda. Spuštam glavu na šarene jastuke na trosedu, pijuckam čaj i čitam načetog Jaloma. Od kako ne pušim, više mi kafa u poslepodnevnim časovima nije interesantna. Uskoro će vreme za trening. Opet se treba nekako iskrasti iz stana da Drki ne pošizi.

Obavila sam kupovinu za vreme treninga i uputili smo se u bioskop. Šaljiv film sa Žan Renoom. Pravi izbor. U povratku srećemo dragu osobu koja ima lepe novosti. Srećna sam i smejem se bez razloga, sa gomilom razloga. Topao tuš i topao krevet. Drki večeras odlučio da spava na mojim stopalima.

 

Kad me uhvatiš zamišljenu. To je. Maštam o ovakvom danu.