Beograd se probudio sa junskim datumom na kalendaru. Sunce i dalje oponaša majske temperature i jutro je prijatno i zeleno. Buka koja dopire sa ulice se postepeno pojačava, grad se žuri na posao, u školu i putem drugih obaveza. Zdepasti Nokia telefon na preklop vibrira na stolici pored uzglavlja Majinog kreveta. Njeno mlado telo odbija da napravi bilo kakav pokret prema telefonu.

Predavanja na fakultetu su ove sedmice u popodnevnim satima i da nije lekarskog pregleda ne bi morala da ustane sada, i u kratkom roku napusti stan. Deluje joj kao da bi sad sve drugo radije radila nego ustala, okupala se, obukla i otišla tramvajem do ustanove u kojoj se izdaju lekarska uverenja za polaganje vožnje. Čak bi učila i mikroekonomiju. Može i da zamisli kako u pidžami odlazi do osunčane kuhinje, donosi šoljicu kafe i čašu ledenog soka od narandže na svoj radni sto, pali radio, udobno se smešta u crvenu stolicu sa točkićima i bira jednu od omiljenijih olovaka da počne makar sa podvlačenjem najvažnijeg. Obećava sebi da će tako biti sledećeg jutra.

Dok nevoljno bira garderobu i uzima peškir za tuširanje, seti se da je Zlatkov tata juče imao udes i da je smešten u bolnicu. Prekori se jer negoduje zbog gluposti, pa se brže bolje okrene da baci pogleda na ekran Nokie i proveri da li ima kakvu poruku od Zlatka, propušten poziv, bilo šta. Na malom ekranu samo stoji datum i vreme, ali Maja ipak ulazi u poruke i pozive, ne nalazeći i dalje ništa.

Dobro je, pomisli. Nema poruka, nema poziva, sigurno je bolje, pa Zlatko ništa nije javio.

Prošlo je par minuta od deset kada je obula svetlo plave patike i time završila sa pripremama za izlazak iz kuće. Zlatno smeđa kosa joj preko ramena pada na prugastu roze-belu majicu sa tri četvrt rukavima. Preko ramena prebačena tašna od skaja, slične plave boje kao i patike, oblika kao da u nju treba i može samo da stane ragbi lopta i sa natpisom baš kao sa američkih jaknica koje navijačice nose na koledžima. Preko jarko roze pantalona sa zvonastim nogavicama, zavezala je ciklama džemperić. Za sve druge, džemper je potreban ako zahladi, ali samo ona zna da ima nelagodan osećaj kada joj je zadnjica otkrivena, a pantalone uske. Ponovo je pre izlaska pogledala u mobilni, ali na ekranu se samo promenilo vreme i nije bilo nikakvih vesti od Zlatka. Zgrabila je novac za lekarski pregled sa trpezarijskog stola, tri put zaključala donju i dva put gornju bravu, pa ipak proverila da li su vrata zaključana, sa par silovitih pritisaka na kvaku.

Nije dugo čekala tramvaj, nije bilo gužve i mogla je da bira gde da sedne. Ni u Domu zdravlja nije naišla na dugački red, već na praznu čekaonicu. Ipak, desetak minuta je čekala pred vratima na koja su je uputili na prijemnom šalteru. Ponovo je posegla za mobilnim telefonom, da bi proverila ima li sada vesti od Zlatka i da bi ugasila ton dok ne završi sa pregledom. Ugledavši ponovo vreme i datum na ekranu, odlučila je da piše Zlatku i pita kako mu je tata. Nekoliko puta je sastavila poruku i   potpuno je obrisala. Nije imala iskustva ni sa vezama, ni sa ovako delikatnim situacijama, a Zlatko je umeo da reaguje drugačije nego što bi Maja pretpostavila, pa je to pojačavalo njenu nesigurnost.

Na kraju je napisala kratko ”hej kako ti je tata?”

Par sekundi je gledala u crticu na kraju rečenice koja je pulsirala kao da čeka nastavak ili cupka da bude poslata. Vrata ordinacije su se naglo otvorila, a čovek koji se na njima ukazao glasno je izgovorio njeno prezime, kao da nije očekivao praznu i tihu čekaonicu, kojom će odjeknuti njegov poziv. Sklopila je telefon ne poslavši poruku.

Lekar je imao godina otprilike kao Majini roditelji. Delovao je profesionalno, ali je povremeno upućivao Maji blage osmehe, kao da pokušava da je opusti. Sigurno misli da me je strah pregleda, razmišljala je Maja, dok se u sebi grizla što nije kliknula na dugme za slanje poruke. Da jeste, sigurno bi je po završetku pregleda čekao odgovor.

Nakon provere sluha i vida, usledio je niz pitanja o bolestima u porodici, navikama i zdravstvenim stanjem, a zatim i pregled koji Maja nije očekivala, ali mu se nije ni protivila iz neznanja. Lekar je od nje zahtevao da stane na vagu, gde je trebalo da izmeri telesnu masu i visinu, ali je prethodno tražio da ukloni džemper sa pojasa. Kada je trebalo da pregleda kičmu i posluša srce, zahtevao je da se skine do pojasa. Maja je glumeći da joj ni malo nije neprijatno i da je to sasvim očekivala, skinula svoju prugastu majičicu, ostavši samo u brushalteru. Za to vreme, lekar je upisivao nešto u njen karton i nakon što je podigao pogled i video Maju u brushalteru, šakom u kojoj je držao hemijsku olovku, pokazao joj je da treba sve da skine. Maja i dalje glumi da je to u redu jer je u pitanju lekar, pokuša da proguta stid i rukama koje već pomalo drhte, na leđima nespretno traži kopčice kako bi oslobodila grudi.

Njene ni male, ni velike, ali čvrste grudi našle su se pred očima lekara koji ih je nezainteresovano, ali ipak dugo gledao. Ustao je sa stolice, uhvatio Maju za oba ramena, simulirajući ispravljanje kičme i prokomentarisao kako joj je desna dojka blago spuštena, najverovatnije usled lakšeg oblika skolioze. Taman kad je Maja uspela da se ubedi da je ovo sve ipak samo pregled i ispustila težak uzdah napetosti tako da lekar ne čuje, on se vratio u svoju stolicu i rekao:

”Ali su ipak prelepe”, a zatim joj namignuo.

Između tog namigivanja i poziva od Zlatka, Maja se obukla, pokupila svoj karton i uverenje, ali se ne seća ni kojim redosledom, ni koliko je to trajalo. Iz zamagljenog tumaranja praćenog mučninom trgla ju je informacija da je Zlatkov tata jako loše. Ni povratka kući se ne seća, jer su se u mislima smenjivale slike Zlatka koji može da ostane bez oca i nje koja obnažena stoji, kao neka glupača, pred pokvarenim, ljigavim čovekom koji svoje mesto lekara koristi kako bi sakupio prizore na koje će misliti dok pod tušem pokušava da oživi svoj uspavani, beskorisni organ.

Kod kuće je sačekao otac koji se ranije vratio sa posla. Nepripremljenog lica je stala pred njega i kao iz topa izgovorila sve što joj se dogodilo. Na njegovom licu se videlo besno stezanje vilice i mogla je da načuje vrele i ljutite izdahe koji mu izbijaju kroz raširene nozdrve. Tražio joj je papir na kojem se nalazi pečat i potpis lekara i ona mu je bez pogovora predala uverenje, ni u najdaljim mislima ne ulazeći u to šta će posle biti.

Sutradan je Zlatkov otac preminuo, a Maja se nikad nije pitala šta je i da li je njen otac uradio sa ljigavcem koji joj je piljio u sise.