Odakle mi ovo sećanje
Nešto sam nostalgična ovih dana. Čudno nostalgična. Kao da sam
Razmaštavanje na obali mora
Imam osam, devet, možda deset godina. Daleko sam od svog
Pesma kosi, pesma vodu nosi
Pesma je Lepa Brena Stavimo na stranu to što sam
Elizabeta, poker i blekdžek
Elizabeta nije naše ime-tip a Dvoje zaljubljenih ljudi svojevremeno, čekajući
Sada znam da ga volim
Volim Kada ugledam citat, ciničan u perfektnoj meri, iskopam iznošenu
Šta radiš kasnije?
Dogodi se ponekad nešto, sitno, ni blizu bitno, pa poželim da uzmem jedan ruksak, spakujem u njega ono najvrednije, najvažnije, odem i živim ponovo. Sjebano je to što mi za najvažnije nije dovoljan ni kamion, a ne jedan ruksak. Gde može u ruksak da stane jedan mali koji više nije mali? Gde može u ruksak da stane cela ona i sve njene brige i izmišljeni problemi?
Doručak kod velikog vezira
Jaja Nije baš cik zore. Kasnim sa doručkom. Ne zato
Morala sam
Razloga uvek ima, jel? Recimo da me, iz nekog sasvim
Robinzon je umro uzalud, ljudi
Zamisli da si sam. Nema ljudi oko tebe. Ni prijatelja, ni porodice, ni poznanika, nema nikoga. Čekaj... Nisam se lepo izrazila. Ima ljudi, ali to nisu "tvoji" ljudi. Dakle, oni žive svuda oko tebe svoje živote o kojima ti ne znaš ama baš ništa. Prolaze svakodnevno pored tebe, ali ti se ne obraćaju za savet
Turbo je sezona
Da budem iskrena, nisam u životu sedela u kabini kamiona. Ni na suvozačkom, a kamoli na vozačkom mestu. Nemam predstavu koliko je to možda težak posao. Ipak, hajde da dozvolimo meni da maštam. Nalaziš se koji metar iznad zemlje, u ogromnoj, moćnoj mašini. Ako smo u detinjstvu bili ludi za Transformersima ili Moćnim rendžerima, onda je ovo na neki način